Увод у разломке

Петаци су се са појмом разломка упознали кроз презентацију.У уводном делу часа смо кроз игру асоцијације дошли до назива данашњег часа. На видео биму је била асоцијација чије је решење био разломак. Отварали смо поља, и деца су се одлично снашла и брзо отворила сва поља.

Затим су нас Гарфилд и Оди кроз презентацију упознали са разломком, шта он представља, како делимо, колико једемо, шта бојимо, шта је бројилац, шта именилац. Шта је целина, а шта део целине…

Захваљујемо се колегиницу Мирјани Рашић чији смо презентацију користили.

Дан науке

У основној школи „Дан науке“ посветили смо Николи Тесли. Ученици шестог разреда су на часу српског језика обрадили одломак из аутобиографије Николе Тесле „Моји изуми“ а затим смо на часу математике гледали презентацију о животу и раду Николе Тесле.

Ученици су имали истраживачки задатак о Тесли.

ЕSCAPE ROOM

Седмаци су се нашли у улози детектива. Налазе се у граду Кротон, у Питагорејској школи, и крећу у акцију. Требају да нађу шигре и откњучају собе.

Свако соба има 4 задатка из Питагорине теореме, а сваки задатак крије цифру. Четири тачна задатка, 4 цифре и кључ је ту. Како се крећу по собама задаци су тежи. У последњој соби су задаци са применом Питагорине теореме у свакодневном животу. Последња соба крије оцену 5.

Фибоначијев дан

Ученици осмог разреда на часу математичке секције су обележили Фибоначијев дан.

Данас је Фибоначијев дан, јер датум 23.11. написан у овом формату представља представља прве бројеве Фибоначијевог низа.

Ови бројеви се јављају у многим природним процесима, као што је стварање природних спирала које сусрећемо свуда око нас, од пужеве кућице па све до Млечног пута.

Ученици треће године гимназије су се кроз игру на мобилним телефонима тражили чланове овог низа.

Чиниоци, делиоци, прости и сложени бројеви.

Петаци су на занимљив начин обрадили лекције о простим и сложеним бројевим,

Ученици су извлачили папириће са бројевима, и за сваки број су говорили са којим бројевима је дељив. Тако смо поновили правила дељивости. Затим смо кроз презентација и кратке видео записе научили шта су прости, шта сложени бројеви и како се број раставља на производ простих чинилаца.

Кенгур без граница 2022

Финално такмичење “Кенгур без граница” 2022. одржано је на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу (улица Радоја Домановића 12) 12.6.2022. године. Медаље и дипломе за постигнуте резултате са такмичења у марту месецу, ученици су добили на дан финалног такмичења у Крагујевцу, а похваљени ученици ће своје похвале добити у својој школи.

Мој Урош, ученик 5. разреда је освојио прво место на финалу математичког такмичења „Кенгур без граница“.

Од ове школске године сам на конкурсу друштва математичара Србије изабрана као члан организације такмичења за нашу земљу.

Дан науке у средњој школи

Ученици треће године гимназијског одељења средње школе „Вук Караџић“ обележоли су дан науке на часовима математичке секције „Вукове совице паметнице“

Презентовали су живот и рад наших најпознатијих научника Аласа, Пупина, Цвијића, Панчића, Тесле, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн.

Сусрет најбољих наставника бивше Југославије

Учествовала сам на 5. Регионалној конференцији „Свијет образовања брише границе“ у организацији Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије (АНН ЕX YУ) која се одржавала у Требињу се од 20.10. до 23.10.2022 године.
Kонференција је окупила око 200 професионалаца, иновативних и посвећених лидера из области васпитања и образовања из држава са простора бивше Југославије који су спремни да заједничким снагама афирмишу и мотивишу најбоље наставнике да мењају слику образовања у овом делу света. Ово је била прилика за учеснике из целог региона да заједнички уче и размене своје идеје.

Ово су била четири дана пуна љубави, разумевања, осмеха.

До следећег сусрета, до Загреба, мај 2023.

Скривени свет параболе

Пројекат „Скривени свет парабола” је иновативан приступ у проучавању квадратне функције. Парабола је веома присутна на много различитих начина у нашем простору.

Ученици ће открити квадратну функцију која ће описати кошаркашки ударац, кретање пројектила, путању атлетског скока у вис, параболе на сликама, у архитектури… Ученици ће на креативан начин повезати своја знања о параболама са примерима из свакодневног живота. Ученици ће после овог пројекта знати да одговоре на питања:

 „Како би свет изгледао без параболе?“,

 „Како је парабола променила начин на који видимо свет?“

У овај пројекат, такође бисмо желели да интегришемо вештине 21. века као што су критичко мишљење, креативност, продуктивност, хеуристичко учење.

Ми ћемо документовати наше резултате користећи неке веб 2.0 алате. ( Geogebru, Video, powerpoint, Googlu forms, padlet,…)

Квадратна функција има облик ax²+bx+c, (a≠0). График квадратне функције се назива парабола. Да би видели параболу у свакодневном животу довољно је да бацимо лопту. Када скаче, лопта прави облик параболе.

Математичари често кажу да је математика свуда око нас, да је тако говоре и следећи примери. Многи спортови укључују предмете који се бацају, шутирају или ударају, а затим настављају путању без додатних сила. Такви се предмети називају пројектили. Путање пројектила, као и њихове висине током времена, могу да се моделирају квадратним функцијама.

У спортовима (фудбал, кошарка, рукомет, голф) где се лопта испуцава, њена путања је парабола.

У атлетици (скок у даљ, скок у вис) наше тело се креће по путањи која је парабола.

Парабола је прекрасна и елегантна крива. Зато је воле и архитекте.

Параболу воли и дуга, На дрини ћуприја, Ајфелов торањ, фонтана на Славији, банана, железнички мост у Београду…

Питагора пројекат

Питагорина теорема је једна од најважнијих теорема геометрије.

Кроз овај пројекат смо желели да на занимљив начин што боље упознамо теорему и њену примену. Ученици су подељени у парове, и сваки пар је имао јасан задатак.

Шта смо све радили, видећете у фотографијама: